Druga #tursheeya, 24.6.2012.

Bila je to jedna veoma lenja nedelja. Ili sam možda samo ja bio lenj te nedelje. Imao sam posla preko glave (uostalom, kao i uvek), ali sam izabrao da to sve samo odložim za kasnije (uostalom, kao i uvek). Kada sam shvatio da je veći deo dana prošao i da će uskoro veče, poželeo sam da mi se to veče nešto lepo desi, da ne bude da sam baš izgubio dan. Pomislih da bih to veče mogao da se bavim svojim novim hobijem – da pravim #tursheeya! Ali sam za to veče već zakazao viđanje sa jednom drugaricom koja je trenutno u Beogradu, a studira u inostranstvu. Šta sad da radim? Pušta mi se muzika, ali sam i ovo viđanje zakazao, glupo je da ispalim.  Setih se šta bi moglo da bude rešenje – napravim unapred plejlistu, napišem tvitove uz svaki link, i namestim da se to automatski post-uje u razmacima od po 5 minuta. Srećom pa postoji veliki izbor sajtova koji nude tweet scheduling. Nego, sa čime da krenem?

Tog jutra sam se probudio i dok sam se tuširao spontano sam zapevao „I’m a duppy conqueror, conqueror…“ Bilo mi je jasno da ću celog tog dana pevušiti i mnogo puta preslušati tu pesmu. Duppy u jamajčanskom slengu znači zli duh, neretko i đavo. Ova pesma na prvi pogled deluje sasvim opušteno: veseo tropski riddim, lagano pevušenje u harmoniji… Ali cela stvar dobije neočekivano ozbiljan ton kada Bob kaže „I’m a duppy conqueror, conqueror!“ On zapravo zapreti, ne jednom, već dva puta. Ja se tu uvek naježim. Sledeća pesma je pratila sličan obrazac – skoro naivno vesela melodija, ali veoma ozbiljne reči. Culture kažu:

„Bring back the money with the sing of the lion ‘pon it! Take back the money with the sing of the dragon ‘pon it!“.

Naime, šezdesetih godina prošlog veka (ne znam tačne podatke, ali je priča tačna) je na Jamajci došlo do zamene valuta. Stare kovanice su imale na sebi grb Kralja Džordža, na kome je dominirao simbol lava. Nove su imale grb kraljice Elizabete, na kome dominira zmaj, ili aždaja. Svako ko barem površno poznaje osnove Rastafari duhovne tradicije i osnovnu simboliku u Bibliji, razumeće zbog čega je lav bio daleko prihvatljiviji za mlade Rastafarijance od aždaje. Kasnije u pesmi vodeći vokal, Joseph Hill, peva o tome kako ne žele više da slušaju o Francis Drake-u i Long John Siver-u, jer su oni bili robovlasnici i doprineli su kolonizaciji. Sa ovakvim uvidom u tematiku čovek mnogo drugačije sluša ove, na prvo slušanje vesele reggae ritmove. Oni dobijaju sasvim drugačiji smisao, a njihov veseo prizvuk, koji stoji u jakoj suprotnosti sa ozbiljnošću tema koje se obrađuju, doprinosi boljem razumevanju karaktera ljudi koji su ih pisali i izvodili. Ovi ljudi su rešili da zadrže pozitivan duh i vedrinu uprkos strašnoj sudbini koja ih je pratila. Odličan i vrlo direktan primer ovoga je i sledeća pesma, Burning Spear – Slavery Days. Sad sam već sa obe noge ugazio u plitke vode Kariba, pa sam rešio da nastavim u tom duhu. Ali ova #tursheeya je morala da ima i neki razvojni put. Tako da sam lagano krenuo da razmišljam o pesmama koje bi pokrenule na pokret, nečemu što bi nas izvelo iz tema kolonijalizma i robovlasništva. Gentleman’s Dub Club ft. Bongo Chilli – Gentleman’s Sleng je bio taj crossover koji mi je falio. Neverovatno prisutan, zasićen bas i prodoran, često dupliran glas Bongo-a, redovno me isteraju iz stolice.

„I’m a teacher. Rise, me a feature! I’m an artist, but I don’t know about sculpture. Know about mi roots and know about mi culture, I’m not a scavenger, I’m not a vulture!“

Bongo prati tradiciju jamajčanskih DJ-eva i hvali se svojim sposobnostima, ne ispuštajući priliku da se osvrne na ponos svojom kulturom i tradicijom. Ovu formulu, a i samu ideju ritmičnog izgovaranja rima preko muzike, su kasnije primenili u Americi, i tako je nastao hip-hop. Toasting, kako su Jamajčani zvali ono što su Amerikanci kasnije nazvali rapping je centralna odlika sledeće pesme, Damian Marley ft Bounty Killer & Eek A Mouse – Khaki Suit. Nakon toga je usledio primer harmoničnog braka engleskog hip-hop-a i digitalnog dub-a. Roots Manuva se sreće sa Wrongtom-om u obradi Son of the Soil pod nazivom Son of Bodda.

Sad je atmosfera već bila dovoljno razigrana pa sam nastavio sa UK hip-hop zvukom, koji zbog jamajčanskog porekla oba izvođača podseća na dancehall: Roots Manuva ft. Seanie T – Move ya Shoulder. Taj bas, ti sintovi, ah… divota! Način na koji Seanie T  koristi patwa, i prilično minimalan beat su me podsetiti na sledeću pesmu: LV ft. Okmalumkoolkat – Boomslang. Kako smo sa hip-hop-a stigli do UK funky zvuka nije mi bilo najjasnije, ali su mi se ove dve pesme nekako fino nadovezale, pa mi je prelaz delovao neverovatno lagano, gotovo prirodno. Kad smo već stigli do UK funky to znači da će uslediti zabavni ritmovi ali i mnogo basa. Žurka! LV ft. Joshua Idehen, Magnetic Man, Hard House Banton, Delio D’Cruz Vs KCAT, sve sami energični afrički ritmovi viđeni očima Britanaca iz 21. veka, sa mnogo basa.

DJ Q Ft. Natz – Yours (Uk Funky Mix)  je bila prekretnica. Ženski vocal i neki elementi originalnog aranžmana su me podsetili na stereotipne R’n’B hitove iz devedesetih. Razmišljao sam neko vreme da li da nastavim u tom smeru, ali nisam želeo da završim na Back Street Boys-ima ili TLC. Konsultovao sam svoje R’n’B riznice našao jednu pesmu koji nisam čuo dugo, a za koju sam sentimentalno veoma vezan: Ms Dynamite – Dy-na-mi-tee. Dajre koje se čuju u pozadini i taj neki lenji, cool stav koji se čuje i u beat-u i u njenom pevanju i načinu kako izgovara tekst, su me podsetili na neku pesmu, ali nisam mogao da se setim na koju. Trebalo mi je dobrih 10 minuta, a onda mi je sinulo: The RH Factor Feat. D’Angelo – Bullshit.  A time smo već došli do spoja jazz-a i hip-hop-a, a o tome uvek imam dovoljno asocijacija. Sledeća je bila Pete Rock & InI – Square One. Teško mi je da vam rečima opišem koliko volim taj beat. I ne znam da li se to samo meni čini, ali flow tih andergraund MC-eva iz devedesetih kao da je bio za nekoliko klasa bolji od većina današnjih. A kad smo kod flow-a i lepih jazzy produkcija, tu su mi među favoritima Mos Def (sada zvanično Yasiin Bey) i Freddie Joachim, tako da su oni bili sledeći na redu.

Shvatio sam da će po planu o automatizovanom tvitovanju, u trenutku kada završe Mos i Freddie biti dovoljno kasno, te da će plejlista morati da se smiri i privede svom kraju. Raspoloženje poslednjih nekoliko pesama je već nagoveštavalo smirenje, noć, romantiku. Sledeća na redu bila je Bob James – Feel Like Making Love. Na nju se nadovezala i sledeća, Fourplay ft. Chaka Khan – Between the Sheets, i samo produbila temu. Za kraj sam ostavio Eddie Kendricks – Intimate Friends.

Ova poslednja pesma je doživela mnogo različitih obrada i semplovana je nebrojeno mnogo puta. Rešio sam da ću sigurno neku od budućih #tursheeya posvetiti samo njenim derivatima.

Automatizovano tvitovanje je funkcionisalo neverovatno dobro! Našao sam se sa svojom drugaricom. Sedeli smo pored Save i pričali o svemu što se desilo od našeg poslednjeg susreta pre gotovo godinu dana, a ljudi na Tviteru su pratili #tursheeya, ritvitovali, fejvovali, odgovarali. Divna stvar ova tehnika, zar ne?

Konačna plejlista je izgledala ovako:

1. Bob Marley & the Wailers – Duppy Conqueror

2. Culture – Lion Rock

3. Burning Spear – Slavery Days

4. Gentleman’s Dub Club ft. Bongo Chilli – Gentleman’s Sleng

5. Damian Marley ft. Bounty Killer & Eek A Mouse – Khaki Suit

6. Roots Manuva ft. Wrongtom – Son Of Bodda

7. Seanie T ft. Roots Manuva – Move Ya Soulder

8. LV ft. Okmalumkoolkat – Boomslang

9. LV ft. Joshua Idehen – Northern Line

10. Magnetic Man – Ping Pong

11. Hard House Banton – Sirens

12. Delio D’Cruz Vs KCAT  – Get Off The Wall (Delio D’Cruz Remix)

13. DJ Q Ft. Natz – Yours (Uk Funky Mix)

14. Ms Dynamite – Dy-na-mi-tee

15. The RH Factor ft. D’Angelo – Bullshit

16. Pete Rock & InI – Square One

17. Mos Def – Travellin Man (Freddie Joachim Remix)

18. Bob James – Feel Like Making Love

19. Fourplay ft. Chaka Khan – Between the Sheets

20. Eddie Kendricks – Intimate Friends

Izvolite i link: http://bit.ly/tursheeya_2

Update: Ovu plejlistu sada možete slušati i kao miks.

Uživajte!

Prva #tursheeya, 19.6.2012.

19. jun je bio dan kada sam rešio da pokrenem #tursheeya. Pustio sam Ladi6 – Burn With Me, jer sam je u tom trenutku slušao. Nisam znao šta dalje. Pa sam pustio još jednu njenu, Goodday. A onda su me synth-ovi u toj pesmi podsetili na Linkwood – Fudge Boogie. Kombinacija basa i synth-a u toj pesmi me je neodoljivo podsetila na Snoop Dogg ft Pharell – Let’s Get Blown. Zatim sam pustio original koji je u toj pesmi semplovan. Tada sam odlučio da će mehanizam odlučivanja o sledećoj pesmi biti asocijacija po karakterističnom zvuku, temi, melodiji, harmoniji, naslovu… bilo čemu, zapravo. Ipak, morao sam da vodim računa da održim nekakvu koherentnost. Lagano sam zalazio u funk.

Kroz par numera, stigao sam do Weston Prim & Blacklash – Simmerin’, nezaustavljivog, neotesanog funk zvuka. Hteo sam nekako da smirim, ali nisam znao kako. Kao nekakav Deus ex machina pojavila se @Jovana282 i predložila je Chaka Demus & Pliers – Tease Me za #tursheeya. Volim tu pesmu, tako da sam sa njom presekao. Logično mi je bilo da nastavim sa karipskim zvucima. Prešao sam na ska, i preko New York Ska-Jazz Ensemble i Superhiks stigao do reggae zvuka, House Of Shem – Thinking About You i Mark Ronson ft. Amy Winehouse – Valerie (Baby J Remix). Na Amy mi se savršeno nadovezala Kylie Auldist – Lookin For You.

Ova poslednja je postavila temelje za soul, r’n’b i ono što ja zovem stiskavac, a karakterišu ga ljubavne teme i zvuk za koji je nekako prirodno da se čuje noću. Već je bilo kasno, a i stiskavac je delovao kao dobar način da se završi emisija. Zapravo, tada sam rešio da ću sve buduće emisije završavati sličnim zvukom.

Curtis Mayfield – Teddy Pendergrass – Raheem DeVaughn – Angie Stone – kraj.

Plejlista je konačno izgledala ovako:

1. Ladi6 – Burn With Me

2. Ladi6 – Goodday

3. Linkwood – Fudge Boogie

4. Snoop Dogg ft. Pharell – Let’s Get Blown

5. Slave – Watching You

6. Cadillac Jones – Puffing (South City Allstars Remix)

7. Cookin’ On 3 Burners ft. Falon Williams – Cook It

8. Maceo Parker – Elephant’s Foot

9. Weston Prim & Blacklash – Simmerin’

10. Chaka Demus & Pliers – Tease Me

11. New York Ska-Jazz Ensemble – Teardrops From My Eyes

12. Superhiks – Edno leto

13. House Of Shem – Thinking About You

14. Mark Ronson ft. Amy Winehouse – Valerie (Baby J Remix)

15. Kylie Auldist – Lookin For You

16. Curtis Mayfield – Eddie You Should Know Better

17. Teddy Pendergrass – Close The Door

18. Raheem DeVaughn – Customer

19. Angie Stone – Bone 2 Pic

Evo i linka. Uživajte!

http://bit.ly/tursheeya_1

Update: Ovu plejlistu sada možete slušati i kao miks.

Kako se pravi tursheeya?

Nakon što sam odustao od maltretiranja nedužnih (i nedostojih) ljudi  puštanjem muzike uživo na svim vrstama okupljanja, okrenuo sam se internetu. Delio sam Youtube linkove po Facebook-u i Twitter-u. Ponekad i neki Grooveshark, ali uglavnom tjub. Već sam napomenuo nedostatak ambicije (doduše i vremena) da se pozabavim pitanjem pronalaženja najboljeg načina da sa ljudima podelim muziku koju volim. Kada mi se javila ideja o pokretanju #tursheeya na Twitter-u, razmišljao sam otprilike ovako:

“Ako pokrenem hashtag kojim ću označavati sve tvitove koji sadrže link ka nekoj pesmi, ljudi će moći da ga prate, isto kao što bi pratili i neku frekvenciju na radiju. Čak će moći i da se “uključe u program” tako što će iskoristiti isti tag. Ja ću da najavljujem početak svoje “emisije” u toku dana, i onda ću u najavljenom vremenu da počnem sa deljenjem linkova. S obzirom da veliku većinu pesama koje hoću da podelim mogu da nađem na Youtube-u, držaću se tih linkova. Kada “emisija” završi, od svih video klipova ću napraviti plejlistu. Nju ću podeliti sa onima koji nisu pratili uživo. Moraću da vodim računa i o ljudima što prate uživo. Ne smem da tvitujem prebrzo, moraju da imaju dovoljno vremena da odslušaju pesmu pre nego što linkujem sledeću. Opet, ne smem ni da budem suviše spor, niko neće da sedi i čeka moj sledeći tvit. Dakle, treba mi moja muzika, Twitter, Youtube, servis za kraćenje linkova, i štoperica.”

Moja prva “emisija” na Twitter-u je prošla sasvim zadovoljavajuće. Nekoliko ljudi je ritvitivalo, nešto više njih je fejvovalo, neki su se javili telefonom, sve u svemu – uspeh! Nakon toga je usledilo još nekoliko izdanja #tursheeya. Posle svakog izdanja sam ostavljao link ka plejlisti na Youtube-u, u trajanju od oko sat i po. U pauzama između dve “emisije” delio sam i pojedinačne linkove i često i označavao sa #meze, pored #tursheeya. Vremenom sam shvatio da samo link ka plejlisti ne znači puno onome ko nije pratio tvitove uživo. Zato sam osetio potrebu da pokrenem blog na kome ću da pišem malo opširnije o prošlim #tursheeya-ma.

Na ovom blogu ću uz linkove ka plejlistama prošlih emisija #tursheeya pisati i nešto malo više o tome kako je svaka emisija nastala.

Sada znate kako se pravi tursheeya. Receptura je relativno primitivna, ima mnogo falinki, podložna je kvarenju i propadanju (šta ako taj neko ko je upload-ovao link reši da ga skine? propade mi tursheeya!), ali je moja, lična, domaća. Razvijaću recept dok ne nađem pravo rešenje. A s obzirom na to da sam mlad i veoma neiskusan, vrlo rado ću razmotriti vaše savete i preporuke.

Zašto tursheeya?

Mnogo volim muziku. Tačnije, mnogo volim da je slušam. Volim i da se njome bavim, ali je to jedna duža, polusrećna  priča. Muziku slušam studiozno, angažovano, koncentrisano. I najmanji detalj mi nekada uhvati pažnju i obeleži moj celokupni doživljaj neke pesme. Misleći da i drugi ljudi uglavnom tako slušaju muziku i jednako se oduševljavaju, imao sam običaj da im puštam muziku, u želji da joj se zajedno divimo. Tako da su rođendani, žurke, okupljanja, vožnje kolima i ostale situacije u kojima je bilo moguće puštati muziku, postajale moje pozornice. Samo dok se dokopam kabla i uštekam ga u iPod ili telefon. A onda bih sa puno pažnje birao pesme, komentarisao ih, ukazivao na posebno lepe delove itd.

Morao sam na nekoliko neprijatnih primera da naučim da postoje ljudi koji muziku ne slušaju isto kao ja. Nekim ljudima muzika služi samo kao razbijač tišine. Drugi ljudi muziku dele na brzu i sporu, domaću i stranu, onu za đuskanje i onu za bleju. Vremenom sam počeo da odustajem od puštanja muzike na socijalnom okupljanjima, osim kada se to od mene izričito tražilo, ili kada bih procenio da je publika slična meni po svom načinu slušanja muzike.

Sećam se da sam još od pubertetskih dana želeo da budem DJ. Ali su mi moji roditelji i bliski prijatelji brzo pomogli da shvatim da to nije posao kojim bih ja trebalo da se bavim. A i ljudi kojima bih puštao muziku kao DJ verovatno ne bi stali da se toj muzici dive i analiziraju je, već bi veselo skakutali ili stajali kao ukopani, u zavisnosti od toga da li sam ih “pogodio u dušu”. Onda sam se setio da je možda posao DJ-a na radiju to što meni treba. Neko vreme sam maštao o tome kako ću da napravim svoju emisiju, kako ću da pravim mikseve, kako ću da naučim sve o tome kako se beatmatch-uje i slično, i kako ću da zavladam eterom u večernjim satima. Sve je to ostalo na maštanju. Bio sam suviše lenj da bih se u bilo šta ozbiljno upustio.

Međutim, moja jaka želja da delim muziku nije mogla da se potisne. Tako sam ja redovno kačio linkove na Facebook, delio ih po Twitter-u, slao ih mejlom, Skype-om, pa čak i SMS-om. Neki ljudi su to cenili, nekima je bilo svejedno, a neke sam nervirao. Ipak sam u tome istrajao. Ono malo ljudi koji su mi se zahvalili i rekli da uživaju u mom izboru muzike su me dovoljno inspirisali da nastavim.

Jednog dana sam shvatio da je Twitter veoma sličan radiju. Naime, dešava se u (skoro) realnom vremenu, emituje se svima, može da ga prati svako ko hoće… A još mi za “emitovanje” preko Twitter-a ne treba nikakva referenca, preporuka, ugovor, termin… Besplatno je i imam svetsku, ne samo nacionalnu, frekvenciju… To je to, rekoh. Twitter je moj radio. Eto meni emisije.

Zvaće se #tursheeya.

Šta je tursheeya?

Turšija je posebno pripremljeno ukiseljeno povrće, karakteristično za kuhinju zemalja Balkana i Bliskog istoka. Naziv turšija (turshiya, toursi, torshi, turşu, τουρσί, ترشى, туршия, туршија) potiče od persijske reči torsh što znači ‘kiselo’. Turšija se pravi od najraznovrsnijeg povrća (neću se  ni truditi da nabrajam), sa raznim začinima i po raznim receptima. Ipak, ukus turšije je uvek prepoznatljiv. Prema turšiji ljudi često imaju polarizovana osećanja – ili je baš vole, ili je baš ne vole. Retki su oni koji su prema njoj ravnodušni. Iako turšija može da se kupi u skoro svakom marketu, u mnogim mestima još uvek postoji običaj da se turšija sprema u okviru domaćinstva, sa psoebnom pažnjom i ljubavlju.

Turšija je odlična metafora za ono što ćete naći na ovom blogu. Umesto povrća, moja namirnica je muzika. Ovde ćete naći ćete razne žanrove, stilove, ritmove i melodije, ali će biti prožeto mojim ukusom, ukusom #tursheeya-e. Verovatno ćete se i podeliti na one kojima se sviđa i one kojima se ne sviđa, nadam se jednako drastično kao što je to slučaj sa turšijom. Danas postoje razne internet radio stanice, sajtovi koji vam preporučuju muziku na osnovu vašeg raspoloženja ili dosadašnje istorije slušanja muzike, razne društvene mreže koje se zasnivaju na zajedničkom muzičkom ukusu, ali me to sve podseća na industrijsku turšiju. Ja sam odlučio da pravim domaću turšiju. Tursheeya se sprema sa velikom pažnjom i ljubavlju. Nije namenjena za proždiranje, kompulsivnu konzumaciju, već za uživanje.

S toga, uživajte.