Šta vam prvo padne na pamet kada čujete reč dubstep? Ako je to histerično prštanje pomahnitalih oscilatora koje zvuči kao obračun dva džinovska robota pelivana, onda mi vas je žao.
Ovaj miks je napravljen sa namerom da skrene pažnju na dubstep koji je, zbog ekspanzije gorepomenute histerije, možda zaboravljen ili, u najmanju ruku, manje popularan. Dubstep koji, ostajući veran svojim dub korenima, obiluje basom i stavlja naglasak na dobru produkciju. Onima koji ne vole dubstep ni u jednom obliku savetujem da ne slušaju muziku, već zvuk! Često se lepota ne nalazi ni u melodiji, ni u harmoniji, pa čak ni u ritmu, već u zvuku (basa) i njegovoj sveprisutnosti.
Mogao bih da vam pišem o svakoj pesmi i o procesu nastajanja miksa, ali bi taj tekst sigurno bio suviše dugačak za prosečnog čitaoca ovog bloga. Umesto toga, ostavljam vam na čitanje knjigu Sonic Warfare: Sound, Affect, and the Ecology of Fear koju je napisao Steve Goodman, mnogima poznatiji kao Kode9.
Istorija nastanka dub-a i njegov uticaj na modernu muziku
Kada pomislimo na Jamajku, prvo što nam padne na pamet su, najverovatnije, sunčani dani, peščane plaže, rum, kokos, nasmejani ljudi i neizostavni zvuci reggae-a[1]. To je samo jedan deo onoga što čini punu sliku Jamajke. Ovo malo ostrvo je u svojoj modernoj istoriji prošlo kroz burne društvene, političke i ekonomske promene. Preživelo je ropstvo, kolonizaciju, nezavisnost, ekonomske krize, nasilje i kriminal. Jamajka je takođe rodila i mnoge nove muzičke žanrove među kojima su ska, rocksteady, reggae, dub, dancehall, koji su dalje doveli do nastanka hiphop–a, jungle-a, drum’n’bass–a i dubstep-a. Neki od pomenutih žanrova su postali asocirani sa različitim subkulturama, dok su neki drugi postali globalni fenomeni. Najvažniji trenutak u evoluciji muzike poslednjih nekoliko decenija dvadesetog veka je nastanak dub-a. Kroz ovaj rad pokušaću da istaknem značaj uticaja dub-a na razvoj moderne muzike i da se fokusiram na specifične okolnosti pod kojima je ovaj žanr nastao.
Rastafari
Jedan od ključnih elemenata reggae-a i dub-a je propagiranje Rastafari verovanja i sistema vrednosti. Prica o Rastafari verskom pokretu počinje sa Marcus Garvey-em. Marcus Mosiah Garvey rođen je na Jamajci 1887. godine. U svojim dvadesetim godinama Garvey je počeo da putuje po ostrvima Kariba i širom Južne Amerike, radeći kao novinar. Godine 1910, Garvey odlazi u Englesku i tamo postaje zainteresovan za afričku kulturu i istoriju. Razvija svoje ideje o tome kako crnci moraju da se ujedine da bi se suprotstavili ugnjetavanju i nepravdi koja je bila sastavni deo njihovog života. Godine 1914, Garvey se vraća na Jamajku i osniva Universal Negro Improvement Association (UNIA)[2]. Dve godine kasnije otvara kancelarije UNIA-e i u Harlemu u Nju Jorku. UNIA izdaje svoj nedeljni časopis Negro World[3] i do 1920. godine uspeva da sakupi dva miliona članova. Garvey je bio vrlo harizmatičan govornik i u svojim govorima često je izražavao nezadovoljstvo prema načinu na koji su crnci tretirani po celom svetu. On je propovedao ideju da crnci treba da se ujedine i vrate u Afriku. Garvey je često govorio i o afričkom caru koji će se podići i ujediniti sve crnce. Ove njegove reči zvučale su skoro kao proročanstvo.
Garvey je sa posebnom strašću pričao o Etiopiji. Etiopija bija je jedina hrišćanska zemlja u Africi pre kolonizacije i misionarskih misija. Hrišćanstvo koje je propovedala engleska Anglikanska crkva mnogi crnci smatrali su iskrivljenim i alternativu su nalazili u hrišćanstvu koje je postojalo u Etiopiji. Etiopska crkva[4] ima dugu tradiciju koja se može pratiti do 4. veka, a etiopska kraljevska loza se, po etiopskoj tradiciji, može pratiti sve do jevrejskog kralja Solomuna. Naime, etiopski narodni ep Kebra Nagast[5] govori o legendarnoj kraljici od Šebe[6] i njenoj poseti jevrejskom kralju Solomunu. O ovom događaju govore i biblijski Stari Zavet i Kur’an. Po Kebra Nagast-u, kraljica od Šebe, Makeda,[7] doputovala je u drevni Izrael jer je čula glasine o slavi i raskošu Solomunovog kraljevstva i mudrosti Solomuna, pa je želela da se sama u to uveri. Makeda je bila toliko zadivljena Solomunovom mudrošću da je rešila da više neće obožavati Sunce, već boga Izraela, stvoritelja Sunca. Za vreme njene posete, razvila se romansa između nje i kralja Solomuna i ona je ostala trudna. Kada je Solomun to saznao, dao joj je prsten sa instrukcijom da ga da svom detetu, kako bi on kasnije mogao da ga identifikuje. Nakon povratka u Šebu, Makeda se porodila i dobila je sina, Menelika I. Kada je porastao, Menelik sa prstenom odlazi u Izrael kako bi se susreo sa svojim ocem. Kada je Solomun prepoznao svoj prsten, oduševio se i prihvatio je Menelika kao svog sina. Solomun je pokušao da nagovori Menelika da ostane i bude njegov naslednik, međutim Menelik je insistirao da se vrati kući i vlada zemljom svoje majke. Solomun onda naređuje da prvorođeni sinovi njegovih visokih generala i vojskovođa pođu zajedno sa Menelikom u Šebu, a Meneliku daje repliku Kovčega zaveta[8]. Nezadovoljni ovom Solomunovom odlukom, njegovi generali noću zamenjuju repliku sa pravim Kovčegom zaveta. Menelik odlazi kući zajedno sa Kovčegom i jevrejskim momcima. Menelik I tako postaje osnivač Kuće Solomuna, dinastije koja je, sa samo nekoliko kratkih prekida, vladala Etiopijom sve do komunističke revolucije 1974. godine. Ova legenda dobija na značaju činjenicom da je u Etiopiji postojala manjina etničkih Jevreja, takozvani Beta Izrael. Godine 1984, ova manjina dobila je priznanje od strane države Izrael, koja je organizovala masovno preseljenje ove etničke grupe u Izrael. Veruje se da su to naslednici momaka koje je Solomun poslao kao pratnju Meneliku I. Etiopska crkva tvrdi da poseduje Kovčeg zaveta i da ga čuva u crkvi Sv. Marije Sionske u gradu Aksum, na severu Etiopije.
Marcus Garvey je vremenom izgubio na popularnosti i bio je ismevan od strane jamajčanske vlade. Međutim, niže klase jamajčanskog društva su gledale na Garvey-a kao na proroka i velikog vođu. Njegove ideje o tome da crnci treba da se vrate u Afriku i utočište potraže u Etiopiji bile su naširoko prihvaćene među siromašnom populacijom. Garvey-evo proročanstvo o „velikom kralju koji će se podići iz Afrike“ se „ostvarilo“ 2. novembra 1930. godine krunisanjem Ras Tafari Makonnen-a[9] kao imperatora Etiopije. Ras Tafari je primio kraljevsko ime Haile Selassie I, što na amharskom jeziku znači „Moć Trojstva“. Zajedno sa krunom Etiopije dobio je i mnoge titule, među kojima je najpoznatija „Kralj nad kraljevma, Gospodar nad gospodarima, Osvajajući lav iz plemena Judinog, Poslanik Božiji, Svetlost sveta“. Krunisanje Haile Selassie-a je bio događaj o kome su izveštavale novine i radio stanice širom sveta. Pristalice Marcusa Garvey-a videle su ovaj događaj kao direktno ostvarenje njegovog proročanstva. Njihovo oduševljenje bilo je pojačano činjenicom da je Etiopija u to vreme bila jedna od retkih zemalja u Africi koja se uspešno odupirala kolonizaciji. Proučavajući Bibliju, koja je bila jedini religijski spis koji su imali na raspolaganju, pristalice Garvey-a su uvidele da titule koje ima Haile Selassie odgovaraju titulama koje ima Mesija u biblijskim proročanstvima. Ta činjenica, zajedno sa Garvey-evim proročanstvom, navela je ove ljude da zaključe da je Haile Selassie zapravo inkarnacija Isusa Hrista i da je on taj koji će ujediniti crnce i osloboditi ih lanaca ugnjetavanja i nepravde. Ljudi koji su delili ovo mišljenje osnovali su pokret koji su nazvali Rastafari[10], po rođenom imenu Haile Selassie-a. Jedan od prvih zagovarača Rastafari pokreta, Leonard Howell, propovedao je da crnci ne treba da budu lojalni engleskoj kraljici, već treba da se okrenu novom kralju, kralju Etiopije. On je Englesku u njenu kolonijalni vladu na Jamajci okarakterisao kao Vavilon[11], dok je Etiopiju, i Afriku uopšte, nazivao Sion, aludirajući na taj način na biblijske tekstove i proročanstva o poslednjim danima.[12] Ovakva retorika nije odgovarala engleskoj kolonijalnoj vladi na Jamajci i Raste su bile žestoko progonjene. Njihovo progonstvo je doprinelo ubedljivosti njihove poruke, jer je odgovaralo biblijskom proročanstvu u kome Vavilon proganja pravoverne. Rastafari pokret je brzo dobijao na popularnosti, pogotovo u siromašnim „dvorištima“[13] Kingstona. Zbog nedostatka centralizovanog vođstva, pokret se vrlo rano podelio na nekoliko frakcija koje su se razlikovale u nekim verovanjima, ali se nikada zbog njih nisu sukobljavale. Među ključnim verovanjima Rasta ubrajaju se verovanje u božansku prirodu Haile Selassie-a, verovanje da crnci moraju da se vrate u Afriku, verovanje da „Vavilon“ mora da padne, verovanje da se kosa ne treba seći ni češljati već samo prati čistom vodom[14], verovanje da je pušenje marihuane[15] sveti sakrament kojim se otvara um i čuje „glas Božiji“. Opravdanje za ovo poslednje verovanje nalaze u raznim biblijskim tekstovima gde se govori o tome kako je čoveku dato za upotrebu „svo bilje poljsko“. Kako je ganja biljka, ona je takođe data čoveku da bi je konzumirao. Po većini ostalih verovanja, Rastafari je sličan hrišćanstvu. Raste veruju u vrhovnog boga koga nazivaju Jah[16]. Takođe veruju i u Sveto Trojstvo koga čine Bog Otac, Sveti Duh i Sin, čije su inkarnacije Isus Hristos i Haile Selassie. Rastafari pokret ruši granice rase i nacije i ljude deli na wicked i righteous[17]. Jedno od primarnih načela Rastafari pokreta je i nenasilje. „Vavilon“ je morao pasti, a jednino oružje Rasta bila je muzika.
Ska
Ska je muzički žanr koji je nastao na Jamajci 50-ih godina. Žanr je nastao kombinacijom tradicionalnih karipskih mento i calypso ritmova sa američkim jazz-om i R&B muzikom. Ska je karakterističan po svom laganom i brzom ritmu, pogodnom za ples. Ska je poznat po 4/4 taktu u kome doboš naglašava treći udar i ritmičnom sviranju gitare na off-beatu, odnosno drugom udaru u taktu. Gitarista na drugom udaru svira tako što trza žice nagore, počevši od najtanje, a zatim prigušuje zvuk dlanom. Kada je basista Cluett Johnson, tokom ranih dana razvoja žanra, pokušavao da objasni gitaristi Ernestu Ranglinu kako da svira rekao mu je „Sviraj ovako: Ska! Ska! Ska!“. Smatra se da je po ovom događaju, i zvuku gitare, žanr dobio ime. Neizostavni deo ska muzike je i duvačka sekcija, najčešće sačinjena od saksofona, trube i trombona, koja nosi melodiju. Ska je bio neverovatno popularan na Jamajci 50-ih i 60-ih godina.
Početkom 70-ih, sa prvim talasom iseljenika iz Jamajke, ska stiže u Englesku i postaje popularan među mladom generacijom radničke klase, posebno među pripadnicima subkulture skinheads. Kasnije, kada su se skinheads-i podelili na one desno orijentisane, neonacističke, i one levo orijentisane, socijalističke, ska je ostao popularan samo među pripadnicima levo orijentisanih skinheads-a.
Muzičar po imenu Count Ossie je 60-ih godina uradio nešto što je bilo vrlo značajno za razvoj ska muzike i njenu dalju evoluciju. Count Ossie je odrastao u većinskoj Rastafari zajednici i od starijih vođa pokreta naučio je tehniku burru bubnjanja. Naime, burru ritam sastoji se od tri bubnja: bas bubnja, alt bubnja ili fundeh i takozvanog „ponavljača“- malog ručnog bubnja koji je proizvodio više tonove. Bas i alt bubanj bi održavali konstantan, pravilan ritam, dok bi „ponavljač“, koji je bio rezervisan za najboljeg bubnjara, improvizovao sa naletima nestalnih, slobodnih ritmova. Ovaj način ručnog udaranja u bubnjeve bio je zaostavština afričkih predaka i uspešno je preživeo dane ropstva. Burru bubnjevi bili su tada neizostavni deo Rastafari ritualnog pevanja. Count Ossie je bio uspešan bubnjar i vođa nekoliko bendova i svoje kolege bubnjare naučio je ovoj tehnici udaranja u bubnjeve. Bubnjar ska grupe Skatalites, Lloyd Knibb je uspeo da proizvede burru ritam na standardnom setu bubnjeva i počeo je da koristi tu tehniku kada je god imao prilike u toku svirke. Mnogi drugi bubnjari su pruhvatili ovaj način sviranja bubnjeva i usadili su ga u standardni ska ritam. Ska je na taj način bio promenjen i začinjen Rastafari uticajem.
Rocksteady
Kako se američka muzička scena prebacivala sa R&B muzike na soul, tako su i jamajčanski ska muzičari počeli da uključuju elemente soul-a u svoje muziciranje. Rocksteady se razvio između 1966. i 1968. godine i predstavlja prelaznu tačku u evoluciji jamajčanske muzike – sponu između ranije ska i kasnije reggae muzike. Rocksteady je nastao direktno iz ska ritmova, ali je bio značajno sporiji. Harmonija je postala kompleksnija i vodeća melodija je prešla sa duvačke sekcije na vokale. Bas deonice postale su složenije, sporije i naglašenije. Teme tekstova rocksteady pesama bile su najčešće ljubavne. Inovacija je bila i upotreba klavira u instrumentalnoj pratnji.
Reggae
Rocksteady muzika je bila kratkog veka i vrlo brzo je prerasla u reggae, krajem 60-ih godina. U reggae-u bas dobija još veći značaj. Bas linije postaju mnogo kompleksnije i još više naglašene. Klavir biva zamenjen električnim orguljama, koje, zajedno sa gitarom, naglašavaju svaki drugi i četvrti udar u taktu. Kratki i odsečni akordi koje gitara svira na drugom i četvrtom udaru nazivaju se skank. Bubanj takođe dobija na značaju i postaje prisutniji u celokupnom zvuku, naglašavajući dobošem treći udar[18]. Bubnjar je često potpuno izostavljao prvi udar u taktu, što je bilo potpuno jedinstveno u tadašnjoj popularnoj muzici.[19] Harmonije postaju prostije, do te mere da ponekad cela pesma ima samo dva akorda. Uprošćena harmonija, naglašene bas deonice, čvrst i vrlo prisutan bubanj i dugo ponavljanje fraza čine da reggae muzika ima skoro hipnotišući efekat. Dodatak celoj slici su i razni perkucionistički instrumenti, bongo i conga bubnjevi, koji sviraju razne slobodne sinkopirane ritmove preko postojanog pulsiranja standardong seta bubnjeva.
Popularnost reggae-a je rapidno porasla u celom svetu, velikim delom zbog pojave Bob Marley-a i grupe The Wailers. Marley-ev muzički, politički, sociološkli i duhovni značaj zaslužuje posebnu pažnju, i smatram da za jednu ozbiljniju analizu njegovog dela u ovom radu nema prostora. Ono što treba spomenuti je činjenica da je Marley uspeo da dopre do belačke publike širom sveta, a da istovremeno postane viđen kao prorok među braćom Rastama, zajedno sa Marcus Garvey-em. Marley je kombinovao elemente američke pop muzike sa afričkim i jamajčanskim ritmovima i na taj način je postao svetska super-zvezda, ostajući i dalje dosledan svojim Rastafari verovanjima. Zbog svojih tekstova, koji su često pozivali na pobunu protiv nepravde, Marley je postao politička meta. Godine 1976, nepoznati napadači su upali u Marley-evu kuću i ranili njega, njegovu ženu Ritu Marley i njegovog menadžera Don Taylor-a. Dva dana kasnije, Bob Marley je održao koncert pod nazivom Smile Jamaica koji je bio organizovan u cilju smanjenja tenzija između političkih grupa.
Najveća promena koju je reggae doneo bile su teme tekstova pesama. U reggae-u je ljubavna tematika ređa, dok u prvi plan dolaze socijalne, političke i religiozne teme. Krajem 60-ih i početkom 70-ih godina, na jamajčanskoj političkoj sceni dominirale su dve političke partije: Jamaica Labour Party (JLP[20]) i People’s National Party(PNP)[21]. Suprotno onome što bi se iz njihovih naziva moglo zaključiti, JLP je bio više desno orijentisan i zalagao se za liberalni konzervativizam, dok je PNP bio levičarska socijaldemokratska partija, članica Socijalističke Internacionale. Ove dve partije žestoko su se borile za simpatiju siromašnog stanovništva, posebno u „dvorištima“ Kingstona. Kako su „dvorišta“ bila pod velikim uticajem Rastafari vođa, bitka se najviše vodila oko zadobijanja simpatija Rastafari zajednice. Raste su bile pretežno apolitične, pa je bilo teško zadobiti njihove simpatije. U jednoj od svojih predizbornih kampanja Michael Manley je šetao ulicama siromašnih krajeva Kingstona sa velikim štapom u ruci, za koga je tvrdio da mu ga je dao lično Haile Selassie I tokom posete Jamajci. Manley je izabrao pesmu Delroy Wilsona „Better Must Come“, reggae hit onog vremena, za pesmu svoje kampanje i govorio je o reggae-u kao o „glasu naroda“. Takvim i sličnim postupcima, PNP je uspeo da zadobije simpatije Rastafari pokreta i većina Rasta je glasalo za njih. JLP-u to nije odgovaralo, a oni su se sa svojim neistomišljenicima obračunavali surovo. Kada je nekoliko godina kasnije JLP došao na vlast, vođa partije Edward Seaga rešio je da Rastama na nedvosmislen način pokaže da je on jači. Dvanaestog jula 1966. godine, naoružani policajci su suzavcem i mecima rasterali stanovništvo naselja Back-O-Wall, koje je bilo naseljeno Rastama i glasačima PNP-a. Iza policije išli su buldožeri koji su celo naselje sravnili sa zemljom, a razjarena masa nepoznatog porekla zapalila je ostatke, dok su vatrogasci stajali po strani. Na ruševinama i pepelu nekadašnjeg naselja, Seaga je izgradio novo naselje koje je naselio redovnim glasačima JLP-a. Naselje je dobilo ime Tivoli Gardens. Seaga je organizovao i jednu kriminalnu bandu, koja je trebala da „čuva“ novo naselje, i čije je ime, veoma prikladno, bilo Phoenix[22]. Slične bande bile su prisutne i u ostalim naseljima, koja su se pretvorila u tvrđave dveju suprotstavljenih partija. Kriminal je nezaustavljivo rastao, a ubistva su bila svakodnevica. U ovakvom okruženju, pevati „Get up, stand up! Stand up for your right! Don’t give up the fight!“[23] bilo je veoma opasno. Ipak, Raste su pevale i svirale na svakom ćošku, boreći se protiv nepravde muzikom – jedinim oružjem koje su imali.
Sound system
Još od 1920-ih godina, Jamajka je imala bogatu jazz i klasičnu scenu. Međutim, muzika je bila izvođena samo u ekskluzivnim balskim salama i koncertnim dvoranama i siromašna populacija bila je potpuno isključena iz muzičkih događaja. Tek pojavom ska, rocksteady i reggae-a, živo izvođenje muzike postaje dostupno široj populaciji. Interesovanje za muziku postalo je toliko veliko da muzičari nisu mogli da postignu tempo održavanja koncerata koji je publika nametala. Tako se na Jamajci 1950-ih godina razvio sound system. Sound system je naziv za grupu selector-a[24], inženjera zvuka i, ponekad, muzičkih producenata koji organizuju zabave pod otvorenim nebom. Oni koriste svoju sopstvenu opremu, gramofone, miksete, pojačala i zvučnike. Oprema se najčešće postavljala u nekom dvorištu, a cena ulaznice bila je neuporedivo niža od ostalih muzičkih događaja u gradu. Primarni izvor zarade sound system-a bila je prodaja hrane, alkohola i sokova na zabavama. Na jednoj ovakvoj zabavi ljudi bi igrali i pevali do kasno u noć uz snimke ska, rocksteady i reggae pesama. Sound system-i su postali siguran izvor zarade u ekonomski nestabilnoj Jamajci i vrlo brzo postali popularni širom ostrva. Jako brzo je broj posetioca zabava nadmašio nekoliko hiljada. Sound system je postao fenomen i bio je prototip za kasniji model disko kluba. Sound system-i su imali jako puno skupe tehnike i čitava mala armija radila je na postavljanju „kula“ zvučnika visine i do preko deset metara. Vlasnici sound system-a i inženjeri zvuka postali su stručnjaci na polju elektronike i elektrotehnike usled potrebe za čestim popravljanjem i modifikovanjem opreme. Pojačala su najčešće modifikovana tako da pojačavaju zvuk preko svojih predviđenih granica. Maksimum se izvlačio i iz zvučnika. Bas zvučnici bili su modifikovani tako da proizvode i zvuke ispod donje granice frekvencija koje ljudsko uho čuje. Na taj način su, pored sveprisutnog i naglašenog basa, proizvodili i čiste vibracije koje su se osećale u grudnom košu i nisu dozvoljavale čoveku da miruje, već su ga terale da se kreće u ritmu muzike. Modifikacije su vršene i na visokotoncima, tako da su oni proizvodili vrlo oštre, prodiruće zvuke, koji su se u mirnim jamajčanskim noćima mogli čuti nadaleko, pa bi tako sound system uspeo da prikupi publiku i iz susednih „dvorišta“. Rivalstvo među sound system-ima je raslo i sukobi među zaposlenima u različitim, najčešće susednim sound system-ima bili su česta pojava. Ljudi su bili angažovani da ukradu ili pokvare opremu jednog sound system-a ili, čak, da ubiju nekog od inženjera zvuka i selector-a. Ono što je bilo presudno za uspeh i nadmoć jednog sound system-a bila je njegova ekskluzivnost, odnosno jedinstvenost snimaka koje je „vrteo“. Momci iz jednog sound system-a bi proveli celu nedelju u studiju sa producentom i muzičarima, snimajući ekskluzivne snimke koje ostali sound system-i nisu imali. Na taj način bi uvek prezentovali publici „svež“ zvuk. Količina autentičnog, novog muzičkog materijala na Jamajci se neprestano povećavala. U studiju bi novi snimci bili izliveni na takozvane dubplates[25] i sa njih bi bili puštani na zabavama. Dubplates bile su ploče od aluminijuma, lakirane nitro-celulozom i predstavljaju proizvod jedne međufaze u procesu stvaranja gramofonske ploče. Ove ploče upotrebljavale su se za testiranje kvaliteta zvučnog zapisa, da bi se na osnovu njih napravila tzv. „master“ ploča. Master ploča bi dalje bila korišćena za umnožavanje snimaka na vinilne ploče za maloprodaju. Sa pojavom sound system-a, dubplates su dobile i novu ulogu – testiranje tržišnog potencijala jedne neobjavljene numere, a na osnovu reakcija publike. Ploče koje su se „primile“ bile bi vraćene u proces pripremanja za izdavanje i maloprodaju. Međutim najveća prednost posedovanja dubplate-a je bila u činjenici da taj materijal niko drugi nema i niko nije čuo.
Dub
Dešavalo se da snimci koji trebaju da budu pušteni na zabavi budu gotovi u zadnjem trenutku i da proces snimanja na ploču bude završen u žurbi. Jednog popodneva 1968. godine[26], producent i vođa jednog sound system-a, Ruddy Redwood, otišao je u poznati studio Treasure Isle, koji je bio vlasništvo producenta po imenu Duke Reid da bi izlio neke ploče za igranku te večeri. Tehničar Byron Smith je tom prilikom zaboravio da na mikseti podigne kanal sa vokalima. Redwood je ipak poneo neispravan snimak na igranku i pustio je publici samo riddim[27] bez vokala. Publika je bila oduševljena i Ruddy je morao da pušta pesmu iznova i iznova tokom više od pola sata. Sledećeg dana, umesto da se izvini Duke Reid-u za svoju grešku, Redwood mu je ukazao na marketinški potencijal ovog otkrića. Naime, predložio mu je da na sve nove ploče, pored regularnog snimka na A strani, stave i instrumentalnu verziju na B strani. Ove instrumentalne verzije zvale su se, vrlo prikladno, versions i postale su vrlo popularne skoro preko noći.
Te večeri, kada je Ruddy Redwood prvi put pustio čisti riddim, u publici je bio i muzičar po imenu Byron Lee. Oduševljen time što je čuo i video, otišao je sledećeg dana kod svog prijatelja Osbourne Rudock-a, čije je umetničko ime bilo King Tubby i sve mu je ispričao. King Tubby je bio inženjer zvuka i razumeo se u elektroniku. Radio je za velike sound system-e kao što su Duke Reid-ov Trojan. Radio je za miksetom ili je popravljao opremu. Byron Lee je King Tubby-u predložio da naprave instrumentalnu verziju pesme „Ain’t Too Proud To Beg“ u izvedbi pevača po imenu Slim Smith. Tubby je pristao, međutim ono što je napravio bilo je više od samo instrumentalne verzije. Naime, on je naizmenično puštao riddim i vokale, da bi ih na kraju pustio istovremeno. Ova i mnoge druge Tubby-eve „verzije“ postale su hitovi.
Tubby je iz Amerike naručio jednu mašinu za pravljenje studijskih efekata kao što su eho, reverb i delay. Mašina je stigla pokvarena i Tubby se bacio na posao kako bi je popravio. Mašina je konačno postala ispravna, ali nije radila onako kako je proizvođač predvideo, već je efekte prenaglašavala. Tubby je eksperimentisao sa ubacivanjem ovih nestvarnih, preteranih efekata dok je radio na jednoj „verziji“. Kada je čuo kako ti preterani efekti zvuče kada se ubace na određena mesta u riddim-u, svidelo mu se, pa je postajao sve slobodniji i maštovitiji. Svoje otkriće podelio je sa drugim uticajnim inženjerima zvuka i selectorima u Kingstonu, kao što su Lee „Scratch“ Perry i Errol Thompson. Ove nove, potpuno prerađene verzije nekadašnjih reggae pesama uskoro su čule na igrankama širom Kingstona. Pošto je po pravilu bio sniman na dubplate ploče, ovaj novi zvuk dobio je naziv dub.
Dub je gurnuo bas u potpunosti u prvi plan, tako da je na bas liniji počivala celokupna melodija numere. Bubanj i udaraljke išli su uz bas, prateći obrasce koje je postavio reggae. Vokali su ponekad bili potpuno izostavljeni, a nekada bi se javljali na pojedinim mestima u pesmi. Ostali instrumenti bi se takođe čuli samo ponekad. Efekti eha i reverb-a bili su prisutni na udaru doboša, na gitarskom skank-u kao i na izolovanim delovima vokala. Česta pojava bilo je i „igranje“ sa frekvencijama, tako da bi se u pojedinim delovima pesme čuli samo visoki tonovi, a u nekima samo niski. Modifikovanje frekvencija korišćeno je i da bi se dodatno naglasila prisutnost basa.
Dub je uskoro postao toliko popularan da su na igrankama neke pesme morale da budu puštane i po više od deset puta zaredom. Vremenom su producenti uvideli potrebu da produže trajanje numera kako ne bi morali da puštaju ploču ispočetka. Kako je dub riddim postajao sve duži, na igrankama je selector uzimao mikrofon i pričao ili pevao preko riddim-a. Najčešće bi pozdravljao publiku ili bi izgovarao neke Rastafari poslovice i mudrosti. Ovaj govor preko riddim-a je vremenom postajao ritmičan, osmišljen i sve duži, a često je imao i formu vrlo proste melodije. Ova pojava zvala se toasting[28]. Toasting je postao osnova za ono što će kasnije postati rapping ili „repovanje“.
Hip hop
Hip hop je termin koji se odnosi na jednu celu subkulturu. Pod tim terminom podrazumeva se rapping (repovanje)[29], break dance[30], crtanje grafita, poseban način odevanja i mnoge druge aktivnosti. Hip hop kultura je postala najrasprostranjenija subkultura na svetu. Hip hop kultura je toliko bogata i kompleksna da se u nekim akademskim institucijama proučava i kao odvojen predmet i u ovom radu je nemoguće na pravi način pokazati njen značaj. Hip hop je nesumnjivo američki proizvod, ali je zanimljivo da se ideja koja je dovela do nastanka hip hop-a rodila na Jamajci, zajedno sa dub-om.
Clive Campbell se rodio u Kingstonu i tamo je proveo veći deo svog detinjstva. On se seća euforije koje su u njegovom susedstvu stvarali sound systemi, ali je tada bio suviše mali da bi ga roditelji pustili da ode na neku od igranki. On je preko dana posmatrao kako se postavlja oprema i kako se grade „kule“ od zvučnika, i bio je fasciniran onim što radi selector. Maštao je da će jednog dana postati selector nekog velikog sound system-a i da će puštati dub. Međutim njegova porodica se ubrzo preselila u Nju York, i mladom Clive-u je delovalo kao da su mu svi snovi propali. U Bronksu, gde su se naselili, život je bio težak. Siromaštvo i kriminal bili su svakodnevica. U takvim uslovima su kućne žurke bile sredstvo pomoću kojeg su mladi bežali od realnosti. Družeći se sa starijim momcima iz susedstva, Clive je stekao priliku da bude na mnogim žurkama i učio je kako se pušta muzika. Vremenom je počeo i sam da pušta muziku na malim podrumskim žurkama. Dao je sebi umetničko ime DJ Kool Herc[31]. Puštao je klasike funk-a i soul-a i pažljivim odabirom pesama i njihovim rasporedom uspevao je da postigne ekstazu svoje male publike.
Godine 1973, na jednoj od podrumskih žurki, koje su vremenom postale prilično popularne u krugu njegovih prijatelja, Herc je posmatrao publiku i došao do otkrića koje je skoro jednako po važnosti Ruddy Redwood-ovom otkriću dub-a. Naime, primetio je da ljudi igraju u ritmu muzike sa osrednjim oduševljenjem, ali da čekaju break[32] u pesmi i da tada potpuno „odlepe“. Zapravo, zaključio je da je često break jedina stvar koju ljudi vole u pesmi. Kako je Herc bio upoznat sa idejama koje su imali dub muzičari o tome kako mogu da se vrše manipulacije sa muzičkim aranžmanom pesme, uradio je nešto revolucionarno. Povezao je dva gramofona istovremeno za miks pult i pustio je istovremeno dve ploče sa istom pesmom. Podesio bi potenciometar miksete tako da se čuje samo snimak sa jednog gramofona i namestio bi ploču na tom gramofonu na mesto gde počinje break. Dok break svira, on bi namestio drugu ploču na drugom gramofonu na isto mesto i zadržao je tu dok ne završi break na prvoj ploči. Onda bi brzo prebacio potenciometar na drugu stranu, tako da se čuje samo drugi gramofon i pustio break na drugoj ploči. Zatim bi ponovio celi proces. Tako bi break u trajanju od pet sekundi bio produžen na čak nekoliko minuta, a publika bi dobijala svoj omiljeni deo pesme iznova i iznova. Vremenom je Kool Herc počeo da snima samo break-ove na treću ploču, dodajući na taj snimak i bas i dodatne efekte. Taj svoj izum nazvao je break-beat, a kasnije se zadržao naziv beat. Za pravljenje beat-a Herc je koristio slične metode koje su jamajčanski selectori koristili za pravljenje dub riddima. Ideološki je beat bio isto što i riddim, s tim što je riddim u dub-u nastao iz reggae-a, dok je beat u hip hop-u nastao iz funk-a i soul-a.
Kako su Herc-ovi beat-ovi postajali sve duži, on je ponovo uveo jednu inovaciju koju je video kao dečak na Jamajci. On i njegovi drugari bi uzeli mikrofone i pozdravljali publiku, izgovarali neke slogane kojim su hvalili svoj „kraj“ ili nekog od svojih drugova, udvarali se devojkama, pozivali publiku da „poludi“, sve preko instrumentalnog beata. Ovo je bilo potpuno analogno sa jamajčanskim toasting-om. Vremenom su i ove vokalne improvizacije dobijale svoj karakteristični oblik i postajale su sve duže, sve više ritmične i imale su sve više rima. Ova pojava je dobila naziv rapping ili „repovanje“ i postala je ključni element hip hop kulture.
Reperi, koje često nazivani i MCs[33] , su počeli u svoje tekstove da uvode političke, socijalne, pa čak i religiozne teme. Hip hop i rap[34] postali su snažno oružje u borbi za prava crnaca u Americi i organizacije poput Black Panther Party[35] bile su veličane u mnogim tekstovima rappera. Istorija Rastafari borbe kroz reggae i dub se ponovila u borbi američkih crnaca kroz rap i hip hop.
Jungle, Drum’n’Bass i elektronska muzika
Prvi talas doseljenika sa Jamajke došao je u Englesku 70-ih godina. Jamajčani su često polazili na ovaj put zajedno sa svojim nameštajem i ostalom imovinom. Sa sobom su poneli i svoje omiljene reggae i dub ploče. Engleska publika bila je oduševljena ovim novim zvukom. Dub je počeo da se pušta čak i u punk klubovima, što je bila zaista neobična pojava. Brzi i agresivni gitarski rifovi punk-a nikako nisu bili spojivi sa sporim, teškim, hipnotišućim zvucima dub-a. Međutim pankeri su u dub-u prepoznali nešto što im je bilo blisko – poziv na pobunu. I dok su Raste u „dvorištima“ Kingstone sa reggae i dub ploča pozivale na pobunu protiv „Valilona“, preko okeana u samom srcu „Vavilona“ pankeri su uz te iste zvuke rušili „Vavilon“, izlog po izlog. Pojedini bendovi su sarađivali sa dub producentima prilikom snimanja svojih albuma. Bend The Clash je uzeo jednog od osnivača dub-a, Lee „Scratch“ Perry-a, za producenta svoje pesme Complete Control.
Kako je dub postajao sve popularniji u Engleskoj, razni muzičari su se oprobali u stvaranju dub-a. Tehnologija je vremenom postala naprednija i vršenje izmena na postojećoj numeri, kao i dodavanje efekata, postajalo je sve lakše. Dub je u engleskoj počeo da evoluira. Dok je bas linija i dalje bila dominantna, bubanj je napustio reggae ritmove i okrenuo se ka eksperimentisanju sa break beat-ovima sličnim onima koje je u Nju Jorku pravio DJ Kool Herc. Mašine koje generišu veštačke zvuke bubnja postale su lako dostupne i njihova ekstenzivna upotreba dovela je do nastanka vrlo kompleksnih, brzih, isprekidanih ritmičkih obrazaca. Ovi ritmički obrasci u kombinaciji sa jamajčanskim toastingom i teškom, naglašenom bas podlogom dali su potpuno novi zvuk koji je dobio naziv jungle[36].
Jungle je dalje evoluirao tako što je bas deonica postala inkorporirana u komplikovan ritmički obrazac i više nije imala melodijsku funkciju, iako je ostala vrlo naglašena. Tempo i ritam postali su vrlo brzi i energični. Vokali se nisu više svodili samo na jamajčanski toasting, već su ponekad bili sastavljeni od sample-ova[37] drugih, postojećih melodičnih vokala. Upotreba sintisajzera i drugih elektronskih instrumenata postala je vrlo česta. Ovakav zvuk se po mnogome razlikovao od prethodnog i dobio je naziv drum’n’bass.[38]
Drum ’n’ Bass[39] je, kao i hip hop postao globalni fenomen – sluša se i proizvodi od Kanade do Japana i od Južne Afrike do Engleske. Značaj ovog žanra je veliki i njegova popularnost proširila se svetom munjevitom brzinom. Kao i dub, iz koga je posredno nastao, drum’n’bass je muzika pobune, pobune mlade generacije protiv tradicionalnih, često licemernih sistema vrednosti. U svojim ranim danima razvoja, drum’n’bass je puštan na ilegalnim žurkama i često je izazivao reakcije policije, baš kao i dub i reggae na pojedinim sound system-ima.
Svi ostali žanrovi elektronske muzike imali su svoje posebne razvojne puteve, ali se u svim tim žanrovima provlači ideja koju je na svet doneo dub. House muzika, na primer, uradila je sa disco muzikom ono što je dub uradio da reggae-om. Ideja da se delovi jedne pesme mogu „miksovati“ na razne načine, kao i ideja da se mogu spajati delovi različitih pesama, postaće osnova za razvoj svih elektronskih žanrova i nastanak remix kulture, koja je dominantna pojava u svetu hip hop-a i elektronske muzike. Moderni DJ-evi su postali super – zvezde, ikone modernog doba i idoli mlade generacije. Gledanje na DJ-a kao na umetnika, kao i posmatranje miksete i gramofona kao muzičkih instrumenata, doneo je dub.
Umesto zaključka
Lee „Scratch“ Perry je o dub-u rekao: „The drum is the heart, the bass is the brain, and so dub is a living being. It can not die.“[40]
Reči Lee „Scratch“ Perry-a su se pokazale tačnima. Dub u svojoj izvornoj formi i mnogim izvedenim oblicima nastavlja da živi.
* * *
Na početku prošlog veka, Marcus Garvey je prorekao da će „Vavilon“, društvo u kome živimo, goreti. Pre više od 40 godina, Rastafari pokret je preko reggae i dub muzike zapalio plamen promene, plamen pobune protiv nepravde, plamen borbe za istinu. Jedino oružje koje su imali bila je muzika. Taj plamen gori i danas. Dečaci koji nose preširoke pantalone, hodaju smešno i nose kačkete okrenute na stranu, mladići koji lutaju gradom u potrazi za pločnikom na kome će se vrteti na glavama i izvoditi razne druge vratolomije, posteri Bob Marleya koji se prodaju zajedno sa suvenirima svakog velikog grada, studenti i studentkinje sa neurednim „dredovima“ i kapama u zelenoj, žutoj i crvenoj boji, bojama Afrike, mase ljudi u disko klubovima koji plešu uz drum’n’bass, house koji svira na radio stanici dok ujutru perete zube, sve su to delići tog plamena – plamena koji je postao velika vatra kojom „Vavilon“ gori.
[1] Strana imena i nazivi biće navođeni u svom originalnom obliku, jer bi pokušaj transkribovanja stvorio zabunu i kod pisca i kod čitaoca.
[2] Univerzalno društvo za boljitak crnaca.
[3] Crnački svet
[4] Zvanični naziv ove crkve na engleskom jeziku je „Ethiopian Orthodox Tewahedo Church“.
[5] Na starom etiopskom, liturgijskom jeziku, koji se zove Ge’ez, znači „Slava Kraljeva“.
[6] U srpskom prevodu Biblije, Đura Daničić je naziva „kraljica Savska“. Veruje se da je Šeba bila monarhija na teritoriji današnje Etiopije.
[7] U Bibliji i Kur’anu se njeno ime ne spominje.
[8] Kovčeg u kome su čuvane ploče sa deset Božijih zapovesti.
[9] „Ras“ na Amharskom, zvaničnom jeziku Etiopije znači „vojvoda“, dok je „Tafari“ muško ime.
[10] U stručnoj literaturi, pokret je često nazivan „Rastafarijanizam“. Pristalice pokreta smatraju ovaj naziv pogrdnim, jer smatraju da su razni „-izmi“ doneli svetu samo zlo. Stoga oni insistiraju da se pokret zove samo „Rastafari“. Takođe odbijaju da Rastafari okarakterišu kao „religiju“, pozivajući se ponovo na sva zla koje su religije donele svetu, tako da preferiraju naziv „pokret“. U stručnoj literaturi se pristalica pokreta naziva „Rastafarijanac“, što pristalice pokreta takođe smatraju pogrdnim i insistiraju na terminu „Rasta“. U ovom radu će biti ispoštovane želje pristalica Rastafari pokreta prilikom navođenja imena pokreta i njegovih pristalica.
[11] Kasnije u istoriji Rastafari pokreta, reč „Vavilon“ dobila je širu konotaciju i odnosi se na moderno sekularno društvo, kapitalistički sistem, velike imperijalističke sile, urbane sredine, ili papski Vatikan.
[12] U ovim proročanstvima se vladavina nevernika naziva Vavilon, dok se o Sionu govori kao o mestu okupljanja verujućeg Božijeg naroda.
[13] „Tenement yards“- specifična siromašna dvorišna naselja, najčešće sa prizemnim stambenim zgradama koje su ispunjavale minimalne uslove za život i u kojima je najčešće živelo nekoliko porodica.
[14] Kosa ljudi crne rase je takva po svojoj strukturi da kada se ne krati i ne češlja počinje da se upliće sama u sebe stvarajući na taj način čvrste lokne. Kod pripadnika drugih rasa isti efekat može se dobiti posebnom procedurom pletenja kose sa voskom i drugim pomoćnim sredstvima. Ove lokne Raste zovu „dreadlocks“, što je zajedno sa skraćenom formom „dreads“ postao i zvanično prihvaćeni naziv za ovu vrstu frizure u engleskom jeziku. U srpskom jeziku ustaljen je izraz „dred“.
[15] Raste marihuanu nazivaju „ganja“, što je na Sanskritu naziv za biljku konoplje, ili jednostavo „herb“, što na engleskom znači „biljka“.
[16] Od jevrejske reči „Jahve“, koje je jedno od imena Boga. Ovo ime smatra se svetim i stoga se ne sme izgovarati. Jevreji koriste straćenice „JHVH“, dok Raste koriste ime „Jah“.
[17] Zli i pravedni.
[18] Postoje nesuglasice po pitanju toga kako treba da se broji udar u reggae muzici. Po jednom načinu brojanja, naglasak doboša je na trećem udaru u taktu, dok, ako se broji duplo sporije, ovaj naglasak pada na drugi i četvrti udar u taktu.
[19] Ovakav način sviranja nazivan je „one drop“.
[20] Jamajčanska laburistička partija.
[21] Narodna nacionalna partija.
[22] Banda je dobila ime po mitskoj ptici Feniks koja umire i vaskrsava iz svog pepela.
[23] “Diži se, ustani! Ustani za svoja prava! Ne odustaj od borbe!“ – tekst pesme „Get up, stand up“ Bob Marleya.
[24] U jamajčanskoj muzičkoj tradiciji naziv „selector“ odnosi se na disk džokeja, onoga ko bira redosled pesama i pušta ploče. Međunarodno prihvaćen naziv za ovaj posao je „DJ“.
[25] Ime su dobije po nazivu za proces umnožavanja snimaka – „doubling“, odnosno u žargonu „dubing“.
[26] Neki izvore navode 1967. godinu.
[27] „Riddim“ je naziv za instrumentalnu pratnju pesme. „Riddim“ se najčešće sastoji od naglašene bas linije, bubnja i karakterističnog obrasca udaraljki. Reč „riddim“ nastala je pogrešnim izgovaranjem engleske reči „rhythm“, što znači „ritam“.
[28] Od engleske reči „toast“, što znači „zdravica“.
[29] Ritmično izgovaranje teksta koji se rimuje preko instrumentalne pozadine.
[30] Vrsta plesa
[31] “Herc“ je skraćena forma od „Hercules“, kako su ga zvali u školi.
[32] Prelaz između dve fraze u jazz i funk kompozicijama, okarakterisan solo deonicom bubnja i/ili udaraljki, često praćen improvizacijama u bas deonici.
[33] „MC“ je skraćenica od „microphone comander“, što doslovno znači „upravljač mikrofona“ ili „komandant mikrofona“.
[34] Naziv koji se odnosi samo na muziku koja je glavni element hip hop kulture.
[35] „Partija crnih pantera“- crnačka revolucionarna organizacija koja se borila za prava crnaca i ponekada naginjala ka ideologiji „black supremacy“ odnosno ideji o nadmoći crne rase nad ostalim rasama, posebno belom.
[36] Džungla.
[37] „Sample“ na engleskom znači „uzorak“ i odnosi se delić pesme koji se nanosi preko nekog postojećeg snimka, najčešće preko instrumentalne pozadine.
[38] „N“ je skraćenica od engleskog veznika „and“ što znači „i“.
[39] Doslovno: „bubanj i bas“.
[40] Bubanj je srce, bas je mozak, te je tako dub živo biće. Ono ne može da umre.
tursheeya 